Restrikcija, Dejan Aleksić

Restrikcija


Tada – kad je najednom potamneo ekran
Gaseći svet piva, deterdženta i čipsa,
Dražeći tišinu kojom se širi lepra
Naših prećutanih reči, a apokalipsa

Namah nastalih državnih interesa,
Ekonomije, mode i promašenog penala
Sažela se, poput citata, u pucketava, mala
Sazvežđa elektriciteta – u taj tren, tesan

Do nesvestice – dok ležasmo nemi i sušti,
U mraku, sa mislima koje u skupu su
Ličile na heruvimsku narkozu – čusmo gde pljušti,
Kao po nekom božanskom kupusu,

Prva jesenja kiša, i mogli smo, u tom času,
Raspeti na slepilo i slutnje očinje,
Znati da, iako pred nama gluvo rasut,
Svet, napokon, počinje.

Dejan Aleksić